/ Politika, 25.11.2010. / Prodaja žena i devojaka veoma je unosan posao. Žene sa istoka Evrope, iz Rumunije, Ukrajine, Rusije i Srbije veoma su „tražene“ među trgovcima ljudima… Danas je Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama.
Ana danas ima 25 godina. Pre više godina živela je u malom rumunskom selu. Njena drugarica je pozvala da dođe u grad, obećavši joj bolji život sa malo rada i puno para.
„Odvela me do kuće u kojoj su se već nalazile druge devojke. Dva dana nisam mogla da spavam, svakih pola sata su me budili. Onda su došla dva muškarca, morala sam da se skinem i pijem alkohol. Kada sam odbila to da uradim, jedan od njih mi je rekao da mogu sa mnom da rade što god žele, jer su platili za mene i opomenuli me da ne rizikujem život.“
Ana je bila prisiljena da se bavi prostitucijom u raznim evropskim zemljama. Ni sama ne zna gde je sve bila. Uspela je da pobegne. U svoje selo nije smela da se vrati. Iznela je u javnost sve što joj se desilo, za opomenu drugima.
Sa američkom glumicom Ađelinom Žoli snimila je video protiv trgovine ženama i prisilne prostitucije na Balkanu. Na taj način zaradila je novac za novi početak.
Siromaštvo i korupcija podstiču trgovinu ljudima
Ana je jedna od mnogih devojaka prisiljenih na prostituisanje i jedna od retkih kojoj je uspelo da se izbavi iz kandži prostitucije. Žene iz Rusije, Rumunije, Moldavije i Srbije važe za krotke, velikodušne i dobro izgledaju. Mahom ne govore nemački i ne znaju svoja prava.
Organizacije koje pomažu ženama i evropska policija, Evropol, izveštavaju da se devojkama trguje kao sa drogom. U zavisnosti od starosti i izgleda, trgovci za njih plaćaju od hiljadu do tri hiljade evra. Makroi i trgovci na njima godišnje zarađuju milione evra. Siromaštvo, korupcija i bezakonje u zemljama iz kojih potiču, podstiču trgovinu.
Samo u Nemačkoj ima između 10 do 30 hiljada žena i devojaka koje su prisiljene na prostituciju. Proširivanje Evropske unije na istok omogućilo je im je da dolaze u Evropu bez viza.
Zajedno protiv trgovine ljudima
Međutim, polako raste i svest o ovim problemima i rešenost za borbu protiv ovakve trgovine. Ministar policije Srbije Ivica Dačić kaže: „Ne radi se samo o seksualnoj zloupotrebi, nego i prisilnom radu, prosjačenju i prodaji ljudskih organa. Brojčano, ne postoji mnogo krivičnih prijava, ali svaki ovakav čin je posebno veliko kršenje ljudskih prava i degradacija čoveka, posebno za žene, a naročito žrtve trgovine ljudima.“
Prvi put su u borbi protiv trgovine ženama u Srbiji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini ujedinile lokalne organizacije žena, policija i pravosuđe. Njihov zajednički cilj je da žene više ne budu roba, kao što je to bio slučaj sa Anom i njenim sestrama.