/Beograd, ASTRA, 06. april 2021./ Ustavni sud Republike Srbije je 4. marta 2021. godine usvojio ustavnu žalbu ASTRINE klijentkije žrtve trgovine ljudima koja je u vreme izvršenja dela bila maloletna i doneo odluku da joj je povređeno pravo na zabranu trgovine ljudima, zajemčeno članom 26. stav 2. Ustava Republike Srbije , kao i pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. Ustava Republike Srbije.
Ova odluka Ustavnog suda ima izuzetan značaj sa stanovišta celokupnog pravnog sistema Republike Srbije. Utvrđenjem povrede ustavne zabrane trgovine ljudima ukazuje se na to da se trgovina ljudima ne može svesti samo na krivičnopravni aspekt, već da ona ima svoj ustavnopravni karakter sa centralnim ciljem zaštite žrtava trgovine ljudima.
Ustavni sud je zabranu trgovine ljudima razmatrao u odnosu na tri grupe pozitivnih obaveza države: 1) obavezu uspostavljanja zakonodavnog i administrativnog okvira za sprečavanje i kažnjavanje trgovine ljudima; 2) obavezu zaštite žrtava trgovine ljudima kroz obezbeđenje mera prevencije, evidentiranja i pomoći takvim licima; 3) obavezu sprovođenja istrage i sudskog postupka kada postoji opravdana sumnja da je došlo do izvršenja krivičnog dela trgovine ljudima.
Ustavni sud je prilikom razmatranja pošao od konstatacije da je trgovina ljudima moderan vid ropstva i da je kao takva suprotna principu humanosti, da vređa ljudsko dostojanstvo i fundamentalne vrednosti na kojima počiva civilizovano demokratsko društvo.
Ustavni sud je prilikom donošenja odluke imao u vidu odredbe Ustava i propisa Republike Srbije, međunarodnih ugovora, stavove i praksu Evropskog suda za ljudska prava, kao i stavove međunarodnih nadzornih tela, kao što je na primer Grupa eksperata za suzbijanje trgovine ljudima (GRETA) koji su izneti u prvom i drugom krugu evaluacije primene Konvencije Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima u odnosu na Srbiju.
Ustavni sud je našao da je došlo do povrede pozitivne obaveze države u odnosu na žrtvu trgovine ljudima nepoštovanjem mera prevencije, zaštite i pomoći takvim licima zajemčene članom 26. stav 2. Ustava, jer sud tokom postupka nije pružio ni jednu meru zaštite i pomoći oštećenoj koja je u vreme vršenja krivičnog dela bila dete prema međunarodnim ugovorima, odnosno maloletno lice prema Krivičnom zakoniku, da nije prilagodio vođenje postupka nalazu sudskog veštaka u kome je konstatovano stanje traumatizovanosti žrtve, da nije odgovorio na zahtev za dobijanje statusa posebno osetljivog svedoka, kao i zahtev u odnosu na metod ispitivanja oštećene kao svedoka, a što je dovelo do sekundarne viktimizacije oštećene.
Ustavni sud je konstatovao da je načelo oportuniteta, kojim se odstupa od načela legaliteta oficijelnog krivičnog gonjenja, utemeljeno na potrebi da se izbegnu dugotrajni skupi krivični postupci, te da je primenjivo na lakša krivična dela, u pogledu kojih se inače vodi skraćeni postupak. S obzirom na navedeno, Ustavni sud ponavlja da je načelo oportuniteta u konkretnom slučaju primenjeno posle pet godina i šest meseci vođenja postupka, čime je povređen suštinski ratio ovog procesnog mehanizma.
S obzirom na činjenicu da je načelo oportuniteta primenjeno na osnovu prekvalifikovanja krivičnog dela iz teškog dela trgovine ljudima u lako delo pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, pri čemu je žrtva dete, pogrešnom primenom procesnih pravila, Ustavni sud je zaključio da se za krivično delo trgovina ljudima mora voditi postupak temeljnim razmatranjem svih konstitutivnih elemenata i raspoloživih dokaza do donošenja odluke suda.
Ustavni sud smatra da u konkretnom slučaju nadležni državni organi – Više javno tužilaštvo u Beogradu i Viši sud u Beogradu nisu ispunili svoje pozitivne obaveze u procesnom aspektu u odnosu na zabranu svih oblika trgovine ljudima zajemčene članom 26. stav 2. Ustava, tj. da sprovedu delotvoran i pravičan postupak, koji bi rezultirao donošenjem relevantne sudske presude.
Ustavni sud je istakao da u konkretnom slučaju, nijedan novčani iznos ne može da bude kompenzacija za povrede ljudskih prava koje je pretrpela podnositeljka ustavne žalbe, ali je ipak utvrdio naknadu nematerijalne štete u ukupnom iznosu iznosu od 5.800 evra, na teret budžetskih sredstava Ministarstva pravde.
Odluka je objavljena u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
Imajući u vidu da ASTRA već duži niz godina u svojim pravnim analizama presuda za krivično delo Trgovine ljudima čl. 388 KZRS ukazuje na propuste u tretmanu žrtava trgovine ljudima, kao i na trend prekvalifikacije ovog dela u lakša dela nakon čega se pristupa sklapanju sporazuma o priznanju krivice sa okrivljenim, ova odluka Ustavnog suda daje nadu žrtvama trgovine ljudima u bolji tretman i zaštitu njihovih prava.