Povodom reakcije WAVE mreže zbog kršenja Istanbulske konvencije uslovima konkursa za uspostavljanje nacionalnog SOS telefona.
Tehnički uslovi konkursa za uspostavljanje nacionalnog SOS telefona koje je predvidelo Ministarstvo za rad i socijalna pitanja ne zadovoljavaju standarde poverljivosti i anonimnosti jer će svaki razgovor biti sniman.
To znači da će Ministarstvo parama poreskih obveznika/ca platiti službu koja ugrožava ili potencijalno ugrožava sigurnost i bezbednost naših građanki. Strašno je što ljudi u Ministarstvu nemaju kapaciteta da razumeju ovaj problem, već ministar insistira na realizaciji ovako nakaradnog javnog konkursa – kaže za Danas Marija Petronijević, delegatkinja Srbije u WAVE mreži i koordinatorka kraljevačke organizacije Fenomena.
Evropska ženska mreža WAVE, koja okuplja 141 udruženje iz 46 zemalja Evrope koja se bave suzbijanjem nasilja nad ženama, uputila je prošle nedelje pismo ministru Zoranu Đorđeviću, premijerki Ani Brnabić te Koordinacionom telu za rodnu ravnopravnost u kome izražava zabrinutost zbog kršenja Istanbulske konvencije uslovima konkursa raspisanog za uspostavljanje nacionalnog SOS telefona. Prema uslovima ovog javnog poziva, pružalac usluge je u obavezi da snima telefonske razgovore, kao i da omogući monitoring razgovora (prisluškivanje) od strane supervizora i mogućnost ‘upadanja’ u razgovor i potpuno ‘preuzimanje’ razgovora od strane supervizora. Stoga evropska mreža skreće pažnju na odredbu Konvencije kojom se izričito nalaže poštovanje poverljivosti i anonimnosti žena žrtava nasilja koje se obraćaju za pomoć putem SOS telefona.
Pored toga, u pismu se podseća i na član Konvencije prema kome je država u obavezi da podržava „rad relevantnih nevladinih organizacija“, što je u Srbiji Mreža Žene protiv nasilja, i da sa njima efektivno sarađuje.
– Ministarstvo ne samo što ne podržava našu mrežu već ignoriše teritorijalne, vrednosne i organizacione kapacitete koje mreža ima. Standardi podrške podrazumevaju kontinuirano finansiranje rada navedenih organizacija, a ne projektno finansiranje – na šta je Ministarstvu skrenula pažnju i evropska mreža WAVE – Žene protiv nasilja Evrope – ističe Petronijević.
Osim što krši Istanbulsku konvenciju, ovaj treći po redu konkurs za nacionalni SOS telefon u suprotnosti je i sa domaćim zakonima – Zakonom o socijalnoj zaštiti i Zakonom o javnim nabavkama, zbog čega su prva dva konkursa oborena pod pritiskom ženskih organizacija. Međutim, iako Zakon o javnim nabavkama nalaže tender i omogućava veću transparentnost od konkursa, u kome ima prostora za manipulacije i nameštanja, Vlada je donela poseban zaključak kojim podržava otvaranje javnog konkursa, na šta, prema izjavama ministra Đorđevića, ima pravo.
– To znači da Vlada Srbije može na vrlo jednostavan način da suspenduje bilo koji zakon. Mi kao građani i građanke se onda neminovno pitamo – čemu nam u Srbiji služe zakoni ako vlada samovoljno može da ih krši. Da li to znači da bi i građani i građanke trebalo da posmatraju zakone ove države kao relativne i opcione? Ili samo ministri imaju pravo samovolje? – kaže Petronijević i podseća da nije prvi put da se u ovom ministarstvu vrše sumnjive radnje putem konkursa za dodelu sredstava iz budžeta.
Ministar Đorđević je ovih dana izjavio da je sve u vezi sa SOS telefonom „transparentno i u skladu sa zakonom“, pri čemu je za eventualne malverzacije okrivio svog službenika, a da će komisija, koju čine državna sekretarka u ministarstvu Bojana Stanić, direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović i Ranka Vujović iz Generalnog sekretarijata Vlade, izabrati najboljeg ponuđača na javnom pozivu.
– Iako WAVE mreža okuplja ekspertska udruženja u oblasti suzbijanja nasilja nad ženama, sudeći po njegovim izjavama Đorđević misli da nekoliko osoba u njegovom ministarstvu ipak zna bolje i, povrh jasnog upućivanja na kršenje Istanbulske konvencije, rešen je da konkurs realizuje do kraja. WAVE poziva da Ministarstvo poništi i treći poziv, kao i da svi budući pozivi budu definisani u skladu sa svim prepoznatim međunarodnim standardima i pravnim obavezama – kaže naša sagovornica i dodaje da je Istanbulska konvencija, koju je Srbija ratifikovala 2013, važna upravo zato što prepoznaje nedostatak kapaciteta u javnoj upravi usmeravajući državu na specijalizovana ženska udruženja. WAVE mreža je Ministarstvu poslala i korisne materijale za razumevanje standarda prevencije nasilja i podrške ženama koji mogu pomoći u formulisanju budućih konkursa.
Na kritiku o povredi prava na anonimnost Đorđević je odgovorio da će snimci moći da se koriste „samo po nalogu suda“ ako postoji kakvo krivično delo. Međutim, iako osoba „neće morati da se predstavi“, kako je rekao, poverljivost i anonimnost su narušene samim činom snimanja.
– Anonimnost i poverljivost ključne su zbog bezbednosti klijentkinja, koje su svakodnevno izložene riziku od zlostavljanja ili ubistva. Dugogodišnja praksa i istraživanja pokazali su nam da žene koje imaju iskustvo nasilja u porodici mogu pokrenuti proces ličnog osnaživanja i izlaska iz nasilja isključivo ako postoji odnos poverljivosti sa konsultantkinjom. To znači da sve što ona izgovori u razgovoru sa konsultantkinjom i ‘ostaje tu’. U obavezi smo da obezbedimo anonimnost, što znači da se u bazi podataka ne smeju naći ime i prezime niti bilo koji drugi podaci koji mogu otkriti identitet klijentkinje trećim licima – napominje Petronijević. Prema njenim rečima, očekujemo i komentare GREVIO komiteta, koji je u okviru Saveta Evrope zadužen da prati sprovođenje Istanbulske konvencije, a kojima je takođe poslato pismo zabrinutosti povodom ovog konkursa zbog kršenja odredbi Istanbulske konvencije.
Mreža: Đorđević skreće pažnju javnosti
Povodom izjave ministra Đorđevića, kojom skreće pažnju javnosti sa nezakonitog raspisivanja konkursa na ulogu izvesnog Aleksandra Đorđevića u nameštanju konkursa, Mreža Žene protiv nasilja podseća javnost da Ministarstvo za rad i socijalna pitanja pokušava Zaključkom Vlade da suspenduje član 64 Zakona o socijalnoj zaštiti. „Moguće je da je ministar Zoran Đorđević doveo u zabludu Vladu Republike Srbije, ne navodeći jasno da se socijalne usluge po važećem zakonu nabavljaju putem javne nabavke, a ne konkursom. Ako ministar misli da je u pravu u vezi sa svojim zahtevom, može da dostavi medijima i javnosti mišljenje Državne revizorske institucije, Uprave za javne nabavke i budžetske inspekcije, a ne da traga za izvesnim Aleksandrom Đorđevićem.