/Vranje, 30 jul 2021./ U okviru obeležavanja 30. Jula Svetskog dana brobe protiv trgovine ljudima, Odbor za ljudska prava Vranje je u partnerstvu sa NGO ASTRA nastavio kampanju „Ne skreći pogled − TRGOVINA LJUDIMA NIJE PARALELNA STVARNOST VEĆ SUROVA REALNOST, putem objave materijala na lokalnim medijima I informisanja građanki I građana Vranja I juga Srbije da prepoznaju I da se obrate ASTRA SOS telefonu 0800 101 201 , INFO SOS tel. Vranje 0800 001 017 za pomoć I dodatnu podršku ukoliko im je potrebna ili imaju ovaj problem.
Osim toga, danas smo pozvali članove LM Vranje za sprečavanje trgovine ljudima, preko 30 lokalnih ustanova, institucija, NGO, da podrže kampanju tako što će info materijal kampanje objaviti na web stanicama svojih institucija gde rade (gradska uprava Vranje, CSR Vranje, Osnovni I Viši sud, Osnovno I Više Javno tužilaštvo I dr).
Danas je završena trodnevna obuka kojom je tim SOS Kutka za devojke Vranje dobio pojačanje od 15 devojaka, koje su treći dan treninga posvetile obuci o sprečavanju trgovine ljudima I na prvoj uličnoj akciji u centru Vranja podelile preko 150 letaka
Informativni materijal sa porukom „ZAUSTAVI TRGOVINU LJUDIMA-korona virus nije opravdanje“, volonterke Odbora za ljudska prava Vranje /SOS Kutak za devojke danas su lepile u preko 20 ustanova, institucija u Vranju.
Kakav je položaj žrtava trgovine ljudima u pravosudnom sistemu Srbije-ASTRA
Rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih Nacija 30. jul je ustanovljen kao Međunarodni dan borbe protiv trgovine ljudima u cilju skretanja globalne pažnje javnosti na sveprisutnost ovog problema. Jedno od merila uspešnosti ove borbe i kvaliteta sistemskog odgovora na problem trgovine ljudima jeste i ostvarenje prava žrtava trgovine ljudima u sistemu i van njega.
Kakav je položaj žrtava trgovine ljudima u pravosudnom sistemu Srbije, najbolje pokazuje „Analiza sudske prakse za krivična dela posredovanje u vršenju prostitucije, trgovina ljudima i trgovina maloletnim licima radi usvojenja“, koju ASTRA već 11 godina unazad sprovodi na godišnjem nivou. Nažalost, ovogodišnja Analiza koja se odnosi na slučajeve iz 2020, potvrđuje dosadašnje negativne trendove u ovoj oblasti, uz jedan primer (naročito) dobre prakse.
GLAVNA ZAPAŽANJA
· Za krivično delu trgovina ljudima članom KZ 388, zaprećena je kazna u trajanju od 3 do 12 godina, međutim kazne se redovno izriču u visini zakonskog minimuma, tako da u poslednje tri godine beležimo najveći udeo kazni zatvora za trgovinu ljudima u rasponu od 3−5 godina, uz smanjenje udela kazni zatvora u trajanju preko 5 godina (38% u 2018, 25% u 2019. i 17% u 2020. godini). Osim toga, izricanje kazni ispod zakonskog minimuma, u trajanju ispod 3 godine, takođe nije nepoznanica, tako da je 17% počinilaca dobilo kaznu kraću od tri godine.
· Tokom prethodne tri godine može se uočiti porast udela seksualne eksploatacije u krivičnim postupcima vezanim za trgovinu ljudima (seksualna eksploatacija u presudama za 2018. godinu ima udeo od 60%, za 2019. godinu 82%, dok za 2020. godinu ovaj procenat iznosi 100%), uz stalni porast broja presuda donetih prihvatanjem sporazuma o priznanju krivičnog dela (40% u 2018, 50% u 2019. i 59% u 2020. godini). Od ukupno analizirane 22 presude, 13 presuda je doneto prihvatanjem sporazuma o priznanju krivičnog dela, 9 presuda se odnosi na krivično delo posredovanje u vršenju prostitucije (59%), a 4 na krivično delo trgovina ljudima (31%).
· Nastavljen je i porast udela krivičnog dela posredovanje u vršenju prostitucije uz smanjenje udela krivičnog dela trgovina ljudima (procenat okrivljenih za posredovanje u vršenju prostitucije (čl. 184) iznosio je 13% u 2018, 59% u 2019, i 64% u 2020. godini; procenat okrivljenih za trgovinu ljudima (čl. 388) iznosio je 80% u 2018, 29% u 2019. i 27% u 2020. godini).
· U sudskim postupcima vezanim za krivično delo trgovina ljudima sva oštećena lica su ženskog pola, dok 60% oštećenih čine maloletna lica, tj. deca.
· Nema podataka da je neko od oštećenih lica dobilo status posebno osetljivog svedoka. Ovo posebno zabrinjava jer je status posebno osetljivog svedoka u sudskim postupcima vezanim za trgovinu ljudima i prethodnih godina vrlo retko dodeljivan.
· U pogledu odlučivanja o imovinsko pravnom zahtevu za naknadu materijalne i nematerijalne štete, od ukupno 13 oštećenih lica, samo 2 oštećene su radi ostvarivanja imovinsko pravnog zahteva upućene na parnični postupak, dok je 1 oštećenoj u krivičnom postupku dosuđen istaknut imovinsko pravni zahtev. Za preostalih 10 oštećenih u prvostepenim presudama nema podataka o ovom aspektu.
To što je 1 oštećenoj dosuđen imovinsko pravni zahtev u krivičnom postupku, predstavlja pomak u odnosu na dosadašnju sudsku praksu.
· Kao olakšavajuće okolnosti za počinioce pri odmeravanju kazne i dalje se najčešće cene lične i porodične prilike okrivljenih, prethodna neosuđivanost ili priznanje krivice, pa zaključci suda u ovom domenu ponekad deluju neobično. Na primer, sud je u jednom slučaju cenio okolnost da je okrivljena majka šestoro maloletne dece iako je delo trgovina ljudima izvršila prema ćerki.
Može se zaključiti da je neophodan nastavak aktivnosti na unapređivanju pravnog, strateškog i institucionalnog okvira u cilju unapređenja položaja žrtava trgovine ljudima, kroz izmene određenih zakonskih rešenja, ali da je neophodna i dosledna primena postojećih pravnih normi, uz kontinuiranu edukaciju zaposlenih u pravosuđu i praćenja pravosudne prakse u vezi sa trgovinom ljudima.
U tom pravcu ova Analiza daje i set preporuka.
Osim toga, ovo izdanje donosi i dva dodatka: Analizu prakse prekršajnih sudova za prekršaj prostitucija (Dodatak 1), Praksu Ustavnog suda Srbije u pogledu povrede zabrane trgovine ljudima (Dodatak 2).
PUN TEKST „ANALIZE SUDSKE PRAKSE ZA GODINU 2020. ZA KRIVIČNA DELA POSREDOVANJE U VRŠENJU PROSTITUCIJE, TRGOVINA LJUDIMA I TRGOVINA MALOLETNIM LICIMA RADI USVOJENJA“, MOŽETE PREUZETI OVDE
Analize sudske prakse za 2020 izrađena je u sklopu projekta „Prava deteta u Srbiji – unapređivanje položaja dece u pravosudnom sistemu“ (CRIS), koji sprovode Međunarodni komitet spasa (IRC), Centar za prava deteta (CPD) i ASTRA, uz podršku Evropske komisije kroz program „Prava, jednakost i državljanstvo“.
