/ Beograd, Danas, 4.11.2012. / NVO Atina nezadovoljna suđenjem u slučaju 16 radnika iz Vranja koji su radili na minskim poljima u Čečeniji.
Nevladina organizacija Atina izrazila je u pismu Visokom savetu sudstva nezadovoljstvo suđenjem koje se u Višem sudu u Vranju vodi zbog trgovine ljudima, u slučaju grupe građevinskih radnika iz Vranja, koja se prijavila za rad u Rusiji, a završila otkopavajući minska polja u Čečeniji. Kako se navodi u dopisu u koji je naš list imao uvid, ova NVO je nezadovoljna jer sudija oštećene tretira kao optužene, pokazuje sumnje u njihovu interpretaciju događaja i otvoreno ih okrivljuje za sve što im se dogodilo, postavljajući pitanja tipa – zašto ste uopšte polazili kad ste znali da idete u neizvesnost.
U pismu VSS, Apelacionom sudu u Nišu i Višem sudu u Vranju, navodi se da je „utisak svih koji prate ovo suđenje da je cilj svih postupaka prekvalifikacija krivičnog dela za koje se terete dvojica glavnoosumnjičenih, sa dela trgovine ljudima na delo prevare“, iako su se u krivičnom postupku iskristalisali „jasni indikatori radne eksploatacije…“
Grupa od 16 radnika iz Vranja javila se u junu 2011. na radijski oglas za rad na građevinama u Rusiji. Oni su, međutim, završili u Čečeniji, gde su pod prisilom radili na kopanju minskih polja, opkoljeni naoružanim ljudima i u tri smene, bez osnovnih sredstava za život. Radnici su u septembru uspeli da se dokopaju srpske ambasade u Moskvi, preko koje su se i vratili u Srbiju.
Jelena Hrnjak, koordinatorka NVO Atina, navodi za Danas da je ta organizacija nezadovoljna načinom na koji se suđenje vodi, konkretno načinom na koji se sudinica ophodi prema oštećenima, koje kroz neprikladna pitanja izlaže ponovnoj viktimizaciji. Kako objašnjava Hrnjakova, radnici nisu imali ugovore o radu niti radne vize.
– Iz Moskve su upućeni u Grozni, a nisu znali gde ih vode. Bili su primorani da otkopavaju mine pod stalnim pretnjama i zloupotrebama moći i kontrole, a živeli su u nehigijenskim uslovima često i gladujući, ističe Hrnjak i dodaje da je Služba za koordinaciju zaštite trgovine ljudima prepoznala 16 oštećenih kao žrtve trgovine ljudima. Više tužilaštvo u Vranju pokrenulo je krivični postupak protiv G. J. i N. S, kome se sudi u odsustvu, dok je G. J. pušten da se brani sa slobode.
– Od kada je na slobodu pušten okrivljeni G. J., oštećeni se ne pojavljuju na suđenju, zbog čega im je izrečena kazna od 40.000 dinara, koju oni naravno nemaju odakle da plate, jer se radi o ljudima koji jedva preživljavaju, navodi jedan od primera pritisaka na oštećene Hrnjakova. Prema Krivičnom zakonu, minimalna kazna za trgovinu ljudima je tri godine, dok za delo prevare u zavisnosti od okolnosti može biti izrečena i uslovna kazna.
Optuženi i žrtva
Izveštaj američkog Stejt departmenta o trgovini ljudima u Srbiji za 2011. navodi da su zabeleženi slučajevi ponovne viktimizacije žrtava na sudu, a da se sistem svedočenja video-linkom, kao način zaštite oštećenih, ne koristi. Kako objašnjavaju iz nevladinih organizacija koje se bave ovim problemom, u sudnicama često okrivljeni i žrtva gotovo da sede jedan do drugog zbog nedostatka prostora.