Arhiva

Sigurna kuća možda u julu

/ Novosti, Vranje Press / Jedan Vranjanac, kad ga je nedavno uhapsila policija zbog nasilnog ponašanja prema supruzi, bio je iznenađen: „Ali, ljudi, ja sam tukao svoju ženu, ne tuđu. Uopšte ne razumem šta sam skrivio!“

/ Novosti, Vranje Press / Jedan Vranjanac, kad ga je nedavno uhapsila policija zbog nasilnog ponašanja prema supruzi, bio je iznenađen: „Ali, ljudi, ja sam tukao svoju ženu, ne tuđu. Uopšte ne razumem šta sam skrivio!“

Iako se prepričava kao štos, ovo je tužna svakodnevica mnogih žena u vranjskom kraju. Odnos društva je skoro kao i ovog nesrećnika koji suprugu smatra ličnom svojinom o čijoj sudbini isključivo on odlučuje. Čini se da svi: komšiluk, rođaci, ali i zvanične institucije, radije gledaju svoja posla, a nasilje u porodici tretiraju kao nešto što se tiče samo muža i žene.

– Dešavalo nam se ranije da pozovemo policiju da intervenišu jer nisu odgovarali na vapaje žena koje su se javljale na naš SOS telefon – kaže Suzana Antić – Ristić, predsednica Odbora za ljudska prava u Vranju. -Reakcije su bile uglavnom u stilu „videćemo“, „to nije prvi put“,“ ima toliko slučajeva, a vas baš taj interesuje“, pa čak do onog “ verovatno je sama kriva“. U poslednje vreme saradnja je ipak malo bolja, mada nam se neke žene žale da im muževi imaju veze u policiji, pa i pored toga što zovu po nekoliko puta, niko ne dolazi – kaže naša saradnica. Ona napominje da to nije jedini problem. Čak i kad policija privede nasilnika, žena i deca nemaju gde da odu. Bivaju smešteni u prihvatnu stanicu, nekadašnji Dom za nezbrinutu decu u Vranju.

– Oko Nove godine tamo je bilo 15 dece i sedam žena. To je privremeno rešenje, tek da se na nekoliko dana sklone od nasilnog muža i oca. Iako su neke žene ostajale i po nekoliko meseci, morale su da se vrate u pakao iz koga su pobegle.

Zbog toga je ovde sa velikim olakšanjem dočekano prošlogodišnje potpisivanje ugovora između Fonda B92 i predstavnika lokalne samouprave o izgradnji sigurne kuće. Ugovor je potpisan u aprilu, a utočište je trebalo da počne da radi do kraja prošle godine. Od toga, barem za sada, nema ništa. Kuća nije ni počela da se gradi.

Prema poslednjim informacijama koje smo dobili u Fondu B92, pronađen je objekat za adaptaciju. Radovi će početi u julu, kad bude završena izgradnja sigurne kuće u Nišu.

Očekujemo da radovi na adaptaciji budu brzo završeni – objašnjava Verica Mihajlović – Nikolić, direktorka vranjskog Centra za socijalni rad i jedna od potpisnica aprilskog sporazuma.

Ona, međutim, nema objašnjenje zašto se sa realizacijom ugovora toliko odugovlači. Pretpostavlja da je razlog nedostatak sredstava, jer se i „Fond B92 finansira iz donacija“.

– Takođe ne znam ni koliko je mesta u kući predviđeno, niti ko će finansirati boravak ugroženih žena i dece, mada verujem da će lokalna samouprava, delom da učestvuje u tome – kaže naša sagovornica.

Dakle, i pored optimizma direktorke Centra za socijalni rad gradnja je i dalje neizvesna. Prošlogodišnji „slučaj Krševica“, kada je Boban Mitić ubio suprugu, dvoje dece i taštu, iako je pre toga intervenisala i policija, a dan pre ubistva nesrećna žena sa decom otišla iz prihvatne stanice gde je bila tri meseca, ne ostavlja baš mnogo vremena za odugovlačenje.

Od1. januara do 31. decembra 2008. godine, na SOS telefon Vranje bilo je 255 poziva. U 90 odsto slučajeva žene su izjavile da nasilje traje od početka zajedničkog života. Najčešći uzroci nasilja su: loši ekonomski uslovi, alkoholizam i patološka stanja nasilnika.