/ Beograd, AŽC, 26.05.2016. / Da država samo deklarativno brine o ženama žrtvama nasilja, i to najviše u vreme predizborne kampanje, pokazuju rezultati konkursa Ministarstva pravde za dodelu sredstava prikupljenih primenom instituta odlaganja krivičnog gonjenja.
Od 67 projekata koje je Ministarstvo pravde izabralo na ovom konkursu, nijedan nije namenjen programima za prevenciju ili sprečavanje nasilja prema ženama, niti za podršku žrtvama nasilja. Takođe, manje od 5% sredstava dodeljeno je udruženjima građana, dok su ostala sredstva opredeljena za državne ustanove.
Odlaganje krivičnog gonjenja uplatom određenog iznosa u humanitarne svrhe se poslednjih godina sve više primenjuje u Srbiji. Prema podacima Zaštitnika građana, 15% podnetih krivičnih prijava za nasilje u porodici se okonča primenom ovog instituta.
Ovakva praksa tužilaštava u Srbiji je suprotna odredbi Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, kojom se zabranjuje obavezno alternativno rešavanje sporova. Učinioci nasilja kojima je naloženo da uplate određeni iznos sredstava u humanitarne svrhe, taj iznos plaćaju iz kućnog budžeta, na koji način tužilaštva u Srbiji posredno kažnjavaju i žene i decu žrtve nasilja.
S druge strane, minimalna ulaganja države u oblasti zaštite i podrške za žrtve nasilja zahtevaju da, ukoliko već postoje, sredstva prikupljena primenom ovog instituta, u slučajevima nasilja u porodici budu dosledno usmerena na poboljšanje zaštite žrtava nasilja u Srbiji. Podsećamo da je samo 9 od 29 specijalizovanih SOS telefona za žene i decu žrtve nasilja dobilo podršku za svoj rad sa lokalnog budžeta – u proseku oko 150.000,00 dinara godišnje, što je daleko ispod svakog minimuma potrebnog za funkcionisanje ove usluge.
Autonomni ženski centar je na konkurs aplicirao projektom za besplatnu pravnu pomoć za žene žrtve nasilja, s obzirom na činjenicu da Republika Srbija još uvek nema Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći. Na konkurs su se javile i druge ženske organizacije sa projektima za podršku ženama žrtvama nasilja i ni jedna od njih nije podržana.
Šta znači najava da će 2016. biti godina borbe protiv nasilja prema ženama i nasilja u porodici, ili moto Vlade Republike Srbije „nulta tolerancija na nasilje“? Da li treba da verujemo državi koja daje prazna obećanja?
Rezultati konkursa dostupni su ovde.