/ Beograd, 21.09.2016. / U Srbiji su od početka godine do danas od strane partnera ili člana porodice ubijene najmanje 24 žene, pokazuju medijski izveštaji o ovom problemu. Poslednje ubistvo desilo se u subotu, 17. septembra 2016. godine, u mestu Nanomir kod Valjeva, gde je Z.I. (47 godina) usmrćena lovačkom puškom od strane supruga R.I. (57 godina). Po ko zna koji put se, ljute i tužne, pitamo da li zaista nije bilo načina da se ovo ubistvo spreči?
R.I. je, po navodima medija, još 2008. godine bio uslovno osuđen na 4 meseca zatvora jer je vršio nasilje u porodici prema sada pokojonoj Z.I. Tom prilikom, od njega su oduzeti pištolj i lovačka puška. Mediji navode i da supružnici već godinama nisu razgovarali, kao i da je R.I. zloupotrebljavao alkohol i bio „stalno u sukobu sa komšijama i gotovo ni sa kim u selu nije bio u dobrim odnosima“. Na lični zahtev, R.I. je 2014. godine odobren zahtev za izdavanje oružja i vraćena lovačka puška.
Ko je čoveku koji je već uslovno osuđivan za nasilje u porodici, koji je godinama bio nasilan prema supruzi, koji je zloupotrebljavao alkohol i koji je bio konfliktan i u lokalnoj zajednici, odobrio vraćanje lovačke puške? Odobrenje je, po navodima medija, potpisano od strane „načelnika tamošnje policije“. Da li je načelnik policije uzeo u obzir da je R.I. ranije bio osuđen za nasilje u porodici i da mu je iz tog razloga bilo oduzeto oružje, što je moralo biti uzeto u obzir prilikom razmatranja zahteva za ponovno izdavanje oružja. Istorijat vršenja nasilja, posedovanje oružja i pristup oružju predstavljaju visok rizik u slučajevima nasilja u porodici, što je navedeno i u Posebnom protokolu za postupanje policijskih službenika u slučajevima nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima, donetom pre više od 3 godine. Istraživanja pokazuju da samo prisustvo vatrenog oružja u domaćinstvu šest puta pojačava verovatnoću da će žena koja preživljava nasilje biti ubijena, a nasilnikove pretnje vatrenim oružjem ovu verovatnoću pojačavaju čak dvadeset puta. Procena i upravljanje bezbednosnim rizicima od strane tužilaca i predstavnika/-ca drugih relevantnih institucija predviđena je i Konvencijom Saveta Evrope protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, čija je i Srbija potpisnica. I pored brojnih obraćanja i obećanja Ministra policije i predstavnika/-ca drugih nadležnih institucija o suzbijanju i sprečavanju nasilja prema ženama, primena donetih zakonskih propisa ostaje deklarativna, a neispunjenje ovih obećanja žene plaćaju životima.
Krajnje je nedopustivo i neprimereno da predstavnici/-ce nadležnih institucija pozivaju žene da prijave nasilje i oglašavaju kampanje kojima se bore protiv istog, dok njihove kolege/-inice ne znaju i ne sprovode zakonom predviđene obaveze. Reagujte pre zločina, a ne posle!
Mreža ŽENE PROTIV NASILJA 26 ženskih organizacija koje pružaju usluge ženama koje su preživele muško nasilje u Srbiji.