Volonterski tim SOS telefona, jedine nevladine institucije koja se bavi porodičnim nasiljem nad ženama i decom, u sedam opština Pčinjskog okruga od početka godine registrovao je 72 poziva osoba koje su prijavile zlostavljanje u porodici. Među onima koji su zatražili pomoć je i petnaestoro dece mlađe od 18 godina koja su bila ugrožena porodičnim nasiljem. Više žena zatražilo je pomoć od kancelarije Odbora za ljudska prava u okviru koje postoji i SOS telefon.
Profil nasilnika je različit, a uzroci su alkoholizam, kao posledica gubitka posla u tranzicionom periodu, koji je posebno izražen na području juga Srbije – objašnjava Miroslava Despotović. Ona precizira da je SOS telefon kroz sistemski rad i u koordinaciji sa drugim nevladinim organizacijama iz Beograda uspeo da na lokalu formira Lokalnu mrežu za borbu protiv nasilja (oktobra 2014), i na taj način uključi sve relevantne institucije, a u prvom redu policiju, pravosudne organe, centre za socijalni rad, kao i predstavnike Prihvatilišta za žrtve porodičnog nasilja koje postoji u Vranju.
– Poziv koji dobijemo na broj SOS telefona prosleđujemo policiji koja preduzima dalje korake i ta saradnja funkcioniše sve bolje. Policija u skladu sa zakonskim merama preduzima mere trenutne zaštite žrtve i podnošenja krivične prijave protiv nasilnika koja se upućuje nadležnom tužilaštvu. U međuvremenu, uključuju se i predstavnici socijalnih ustanova, ali najčešće nasilnici ostanu bez adekvatne zakonske kazne pa to produžava proces u kome se žrtva nalazi pod velikim rizikom, zbog čega dolazi i do slučajeva sa smrtnim ishodom – navodi Despotovićeva.
Spirala porodičnog nasilja prema podacima iz Policijske uprave u Vranju je iz godine u godinu u porastu. U 2013. godini registrovano je 90 slučajeva nasilja u porodici, u prošloj 98, a do sredine ove godine prijavljeno je 47 slučajeva. Reč je o 235 krivičnih dela u kojima je učestvovalo 230 lica, uglavnom muškaraca.
Centar za socijalni rad u Vranju koji ima specijalizovani mobilni tim za slučajeva kada dođe do porodičnog nasilja, kako navodi direktor Perica Milosavljević, u prošloj godini podneo je Osnovnom javnom tužilaštvu 53 krivične prijave, te osam tužbi Osnovnom sudu, „radi određivanja mera zaštite od nasilja u porodici“.
– Uslugom neodložne intervencije i izmeštanjem žrtve nasilja u prihvatilište smanjujemo rizik od od ugrožavanja života žrtve. O efektima mere krivično-pravne zaštite ne mogu da govorim jer su procesi u toku – navodi Milosavljević.
Iz Osnovnog tužilaštva i suda u Vranju ukazuju da „oni uredno postupaju po svakoj krivičnoj prijavi“, te da preduzimaju mere kako bi nasilnik bio „sankcionisan u skladu sa zakonskim normama“, ali ne navode konkretne podatke jer „većina predmeta je u radu“, mada su registrovani i slučajevi da je nasilnicima nakon saslušanja po krivičnoj prijavi policije određivan pritvor do trideset dana, od strane istražnog sudije.
O lavirintu kroz koji pre svega u institucijama pravosuđa prolaze žene sa juga Srbije ilustrativan je primer na koji podsećaju sa SOS telefona. Nakon što je nakon nasilja u porodici došlo do razvoda supružnika, maloletno dete je pripalo na čuvanje majci, ali ga je otac mimo sudske odluke oteo. Punih osamnaest godina majka nije mogla da u delo sprovede sudsku presudu. Tada je preko pravnog tima SOS iz Vranja upućena tužba Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu 2008. godine. Sud je doneo odluku za tri meseca i vratio dete majci uz obavezujuću kaznu državi Srbiji da plati 10.000 evra. Trenutno SOS telefon u Vranju ima još tri slična slučaja koja će završiti pred sudijama u Strazburu.
– Statistika jeste bitna, ali često neuređena i često ne pokazuje pravo stanje u ovoj oblasti gde smo i mi na jugu Srbije imali poslednjih godina više ubijenih žena, sa trendom porasta. Ovo je višegodišnji problem koji ima akutne efektne i zahteva hitne mere, a mi naiđemo na tromost u čitavom lancu gde pravosudni organi moraju da rade konkretnije i efikasnije – navode sa SOS telefona u Vranju, koji iako pokretač mnogih akcija na prevenciji i suzbijanju porodičnog nasilja nema nikakvu podršku kao NVO u ovoj specifičnoj oblasti od strane gradske uprave. Uprkos činjenici da je u više navrata uredno aplicirano na konkursima, ni dinara za SOS telefon iz gradskog budžeta jednostavno nije bilo.
Regionalna Sigurna kuća pod katancem
Iako je 20. marta u prisustvu ambasadora SAD Majkla Kirbija i predstavnika Fonda B92 na svečanosti otvoren objekat regionalne Sigurne kuće za smeštaj žena i dece žrtava porodičnog nasilja, ona je i dalje zakatančena. Ceo projekat je finansirala Ambasada SAD preko američke vojske, insistirajući na „što bržem stavljanju u funkciju ovog objekta“, ali to se do sada nije desilo. Nezvanične informacije govore da Grad Vranje ne raspolaže „stručnim kadrovima za rad u ovom specifičnom objektu socijalne zaštite“, kao i da „manjka novac za funkcionisanje u okviru strogo propisanih pravila za objekte ovakve namene“. U međuvremenu, žene i deca žrtve porodičnog nasilja koriste neadekvatne uslove Prihvatne stanice, gde nakon određeno provedenog vremena imaju obavezu i da izdvajaju određeni deo sredstava za boravak i ishranu. Uz sve to objekat je na „poznatoj adresi“ pa se vrlo često dešava da nasilnici dolaze u „nenajavljene posete“ uz veliku opasnost da ugroze život onih koji su tu našli utočište.