Šta te je motivisalo da se prijavis na konkurs?
Pre svega mogućnost da upoznam mlade osobe iz drugih zemalja koje rade istu temu kao i ja, da razmenimo kontakte, proširimo mreže organizacija specijalizovane za prevenciju nasilja nad devojkama i ženama i/ili one organizacije koje se bave ženama koje su preživele nasilje i njihovim zbrinjavanjem (sos telefoni, sigurne kuće) i razmenimo ideje kako da podignemo svesnost o tom gorućem problemu, kao i da nađemo način kako da vlade i vladine organizacije poboljšaju svoje mehanizme u tom području. A naravno, da mogu da delujem i na većem terenu.
Kakva su ukratko tvoja dosadasnja iskustva kada je u pitanju oblast rodne ravnopravnosti i borba protiv nasilja nad zenama?
Bavim se ovom temom već duži niz godina iz prostog razloga jer smatram da između muškaraca i žena ne bi trebalo da postoji bilo kakva razlika u pravima, odnosima, poslovima ili bilo čemu. Jedina razlika je ona koja je biološka, što znači da ne postoje striktno muški i ženski poslovi, da ako žena ima godinu dana porodiljskog odsustva, treba da ima i muškarac, jer je i on roditelj tog deteta. Da imamo jednake plate pre svega, jednaku mogućnost zaposlenja, da iskorenimo mišljenje da su žene slabije, emotivne i nežne, a muškarci jaki, hrabri i da ne smeju da pokazuju emocije, da je u redu da devojka bude prva. A i živimo u zemlji u kojoj se žene smatraju za nešto manje vredno i bitno, iako na prvi pogled niko to neće da prizna i prihvati. Uostalom, ja kao devojka, ako se ne borim za svoja prava i prava drugih devojaka, ko će?
Što se iskustva tiče, bila sam na desetak seminara, treninga i radionica vezanih za tu tematiku, a i sama držim radionice mladim devojkama i mladićima o ovoj temi.
Kao ambasadorka Step Up kampanje, kakve obaveze sad imas, sta se od tebe ocekuje?
Moje obaveze su da promovišem rodnu jednakost, radim na što većem povezivanju organizacija koje se bave žrtvama porodičnog, partnerskog i seksualnog nasilja, kao i promovisanju Instambulske konvencije i povećanje svesti kod mladih osoba o nasilju. „Step up!“ Se prevashodno bavi time da organizacije i pojedinci izadju i podrže ove organizacije, a najviše vladine agencije i organe, kako bi otvorili što više specijalizovanih ustanova na ovu temu. Procenjuje se da u EU nedostaje 47.000 mesta u sigurnim kućima, samo 15 do 46 zemalja imaju specijalizovane SOS telefone za žene žrtve nasilja koji rade 24/7 i čiji je broj besplatan ( 0800 001 017 za Vranje i Pčinjski okrug).
Da li si trenutno clanica neke organizacije?
Trenutno moja bazna organizacija je Odbor za ljudska prava Vranje, koji ima i svoj SOS telefon za žene žrtve porodičnog i partnerskog nasilja, a kao vršnjačka edukatorka radim u Kutku za devojke pri odboru za ljudska prava.
Koja je tvoja poruka devojkama koje trpe nasilje?
Želela bih samo da poručim devojka da nije sramota biti žrtva, da vi nikad ne možete da budete krive za to što se desilo ili što se dešava. Nemojte kriti probleme, jer nijedan problem se ne rešava ćutanjem. Ako ne zbog sebe, uradite to zbog vaših sestara, drugarica, ćerki, jer kad jednom prećutite i odete od nasilnika, velika je šanse da će se ta osoba isto tako ponašati i prema nekoj drugoj. Zapamtite, volite i poštujte same sebe pre svega, a onda ostale!