Parlament je u poslednjih nekoliko godina doneo zakone koji su pružili dobru osnovu za borbu protiv trgovine ljudima, rekla Slavica Đukić-Dejanović.
Neophodna je čvršća saradnja državnih organa i NVO u sprečavanju trgovine ljudima, ocenio Ivica Dačić.
Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović rekla je, povodom 18. oktobra, Evropskog dana borbe protiv trgovine ljudima, da je parlament u poslednjih nekoliko godina doneo zakone koji su državnim organima pružili dobru osnovu za borbu protiv trgovine ljudima.
Izjave Slavice-Đukić Dejanović, Ivice Dačića i Ivane Radović
Slavica Đukić-Dejanović je otvorila međunarodnu konferenciju Borba protiv trgovine ljudima u Republici Srbiji, što je prvi događaj posvećen borbi protiv trgovine ljudima u kojem srpski parlament učestvuje kao domaćin i koorganizator.
Predsednica Skupštine je istakla da je parlament značajan partner u sprovođenju nacionalnog mehanizma u prevenciji trgovine ljudima, ali bez konkretnih zakona nema ni uspešnog procesuiranja onih koji eksploatišu druge, niti uspešne zaštite žrtava.
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić naglasio je da je neophodno uspostaviti čvršću saradnju državnih organa i nevladinih međunarodnih organizacija u borbi protiv trgovine ljudima.
On je istakao da je policija, prethodnih godina, ostvarila značajne rezultate na polju suzbijanja trgovine ljudima, uz veliki broj otkrivenih slučajeva i identifikovanih žrtava.
Prema rečima Dačića, značajnu ulogu u tom procesu imale su nevladine međunarodne organizacije „od kojih i sa kojima smo zajedno učili o trgovini ljudima i o ugroženosti žrtava trafikinga“.
Ivana Radović iz nevladine organizacije „Astra“ kaže da, kada je reč o deci žrtvama trgovine ljudima, kod nas još uvek ne postoje specijalizovani programi.
„Deca se smeštaju ili u prihvatilišta za decu bez roditeljskog staranja ili u smeštaj koji je namenjen odraslim žrtvama trgovine ljudima, gde ne postoje ni ekspertiza ni programi specijalizovani za potrebe te dece i traume koje su oni doživeli“, ističe Radovićeva.
Dežer: 700.000 žrtava trafikinga
Šef Delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer izjavio je da svake godine u svetu 700.000 žena i dece postanu žrtve trgovine ljudima, a da više od 40 odsto njih budu seksualno eksploatisani.
Većina žrtava trgovine ljudima ima između 15 i 54 godine, a čak 44 odsto njih su žrtve prinudne seksualne eksploatacije, kazao je Dežer i dodao da godišnje 100.000 žena završi kao žrtva trafikinga takozvanim Balkanskim putem.
Dežer je borbu protiv trgovine ljudima, savremenog oblika ropstva, ocenio kao jedan od glavnih izazova u borbi protiv organizovanog kriminala, koji prevazilazi državne granice i zahteva koordinisanu akciju na međudržavnom i regionalnom nivou.
„Mi u Evropskoj uniji smo svesni da taj problem zahteva koordiniranu politiku borbe i akcije“, naveo je on i naglasio značaj prevencije, odlučne borbe protiv trgovine ljudima na globalnom nivou, ali i pružanja zaštite žrtvama.
Dežer je pozitivno ocenio to što je Srbija usvojila odgovarajuće međunarodne konvencije, unapredila zakonsku regulativu i koordinaciju među državnim organima i nevladinim organizacijama i posebno istakao značaj republičkog parlamenta.
Konferencija okuplja raznovrsnu grupu predstavnika nacionalnih institucija, uključujući i poslanike, relevantna ministarstva, pravosudne organe i civilno društvo, istaknute stručnjake i međunarodne organizacije.
Srbija je, kao i mnoge države u svetu, prepoznata kao zemlja porekla, tranzita i destinacije žrtava trgovine ljudima.
Žrtve uglavnom žene
Služba za koordinaciju zaštite žrtava trgovine ljudima, tokom prošle godine, identifikovala je dva i po puta više žrtava nego u 2008. godini, uglavnom žena, u 90 odsto slučajeva Srpkinja, navodi se na sajtu nevladine organizacije za borbu protiv trgovine ljudima „Astra“.
Trgovina je za cilj imala seksualnu eksploataciju, radnu eksploataciju, prosjačenje, sklapanje prinudnog braka, prinude na vršenje krivičnih dela.
Pored žena, žrtve „trafikinga“ su sve češće deca i muškarci, a poslednjih godina u Srbiji se, prema podacima „Astre“, pojavljuje i interna trgovina ljudima, koja podrazumeva da se na području jedne zemlje odvija ceo proces od vrbovanja do eksploatacije.
Za krivično delo trgovine ljudima, policija je tokom 2009. godine podnela 51 krivičnu prijavu, u kojoj se 85 osoba pojavljuju kao oštećeni – 79 državljana Srbije i šestoro stranaca.
Više od pola miliona ljudi svake godine postaju žrtve trgovine ljudima, taj problem posebno pogađa Balkan, zbog militarizacije regiona, njegovog geografskog položaja i teške ekonomske situacije, navode u „Astri“.
Procenjuje se da u Zapadnu Evropu godišnje stiže nekoliko stotina hiljada žena, žrtava trgovine ljudima. Godišnja dobit od seksualnog iskorišćavanja žena iznosi viša od 12 milijardi dolara.
Muškarci su najčešće žrtve prisilnog rada, žene prostitucije, a deca prosjačenja i prodaje porodicama bez dece. Godine 2007, Evropska komisija je proglasila 18. oktobar Evropskim danom borbe protiv trgovine ljudima.
Njegovo obeležavanje je važno u prevenciji i borbi protiv trgovine ljudima i podizanju svesti javnosti o tom fenomenu, jednom od najtežih oblika kršenja ljudskih prava.