/ Niš, 19.11.2008. / Evropska unija posebno poklanja pažnju regionima koji zaostaju u razvoju u zemljama koje žele da postanu članice, rekli su ambasadori EU u Nišu. O poseti ambasadora EU Nišu i susretu sa predstavnicima NVO Vranje Press i Odbora za ljudska prava (Mreža CHRIS) možete pročitati opširnije na sajtu nevladine Agencije VRANJE PRESS.
Ambasadori 22 zemlje Evropske unije sastali su se sa čelnicima grada Niša u nameri da čuju koji su problemi jugoistočne Srbije i kakva podrška je potrebna tom delu zemlje. Loša infrastruktura, zaostajanje u oblasti obrazovanja i medicine, dobar geografski položaj, veliki turistički potencijali, deo su onoga što su ambasadori mogli da čuju.
“Informisao sam ih o katastrofalnim posledicama centralizacije u Srbiji i zatražio njihovu podršku za donošenje boljeg zakona o regionalnom razvoju, od koga će više koristi imati lokalna samouprava. To bi doprinelo većoj decentralizaciji u Srbiji”, rekao je gradonačelnik Niša Miloš Simonović.
Ambasadori su naveli da puno toga treba uraditi kako bi se poboljšali ekonomski i socijalni uslovi u jugoistočnoj Srbiji i da treba iskoristiti položaj koji Niš ima na raskrsnici dva evropska koridora.
“Korist od evropskih integracija najviše se oseća u regionima. Video sam to u svojoj zemlji. Dolazim iz Španije i mogu vam reći iz iskustva da koristi od evropskih integracija nisu se toliko osetili u Madridu i u velikim gradovima, već uglavnom u malim gradovima u provinciji širom zemlje“, kaže Žozep Ljoveras iz delegacije Evropske komisije u Srbiji.
„Mislim da Niš i jugoistočna Srbija, koja je među najsiromašnijim regionima u zemlji, treba da izvuku korist iz evropskih integracija”, naveo je on.
“Evropski fondovi su usmereni, pre svega, na to da se smanje razlike u razvoju među regionima. Sigurna sam da će se to desiti i u Srbiji, kao što se dogodilo i u Španiji, Češkoj, i u mnogim drugim zemljama“, rekla je Hana Hubačkova, ambasadorka Česke Republike.
„Sigurna sam da postoje nedostaci kao i svuda, ali biti član EU i biti u mogućnosti da se koriste predpristupni fondovi pomoći će da se prevaziđu izazovi”, smatra ona.
Kroz više projekata finansiranih od strane EU stanovništvo jugoistočne Srbije već je dobilo konkretnu pomoć.
Primera radi, dok EU nije uložila pet miliona evra za upravljanje infektivnim medicinskim otpadom, špricevi, igle i zavoji odlagani su kao bilo koji otpad, preteći da izazovu zarazu i epidemije.
U budućnosti, ovaj region može očkivati i veću pomoć, a to u velikoj meri zavisi od sposobnosti lokalnih samouprava da iskoriste mogućnosti koje im se pružaju.
