Vesti

Tribina i promocija publikacije – Šta građani juga Srbije za svoj novac dobijaju od RTS-a?

Vranje: Višak politike smanjio nivo profesionalizma u medijima.

Uprkos činjenici da u samom dopisništvu RTS u Vranju koje pokriva sedam opština Pčinjskog okruga postoje profesionalni i tehnički uslovi za plasman različitih medijskih sadržaja, malo se govori o problemima običnog čoveka i građanina.

Ovo je jedan od zaključaka sa debate koja je održana u Vranju u organizaciji Media reform centra iz Niša, Centra za medijska istraživanja Filozofskog fakulteta u Nišu, Koalicije za decentralizaciju i Odbora za ljudska prava iz ovog grada.

– Glavne, najčitanije i najkomentarisanije teme sa lokala ne stižu ni do tridesetog minuta Dnevnika RTS, a čak ni do internet portala. To je ono što treba da zabrine urednički kolegijum javnog servisa i natera ih da se zapitaju o „čemu to mi izveštavamo“. Po inerciji čak su i lokalne i regionalne TV stanice postale neka vrsta medijskih klonova koji kopiraju RTS – rekao je Danijel Gašić, iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju, precizirajući da građani juga Srbije na ime pretplate za javni servis izdvajaju mesečno 82,5 miliona dinara.

Zoran Jovanović, profesor Filozofskog fakulteta u Nišu, koji je uradio komentare na rezultate istraživanja naveo je da „priča o regionalizaciji Srbije lebdi u oblacima“, i konstatovao da ono o čemu se previše priča, obično nema svoje konkretne efekte.

– Centar nije zainteresovan za unutrašnjost, za geografsku provinciju, zato valjda nema nijednog stručnjaka s juga Srbije u Programskom saveta RTS. Ovako malo društvo, na taj način rizikuje da stvori potpuno nemoćnu periferiju. Osamdeset procenata sagovornika, kako pokazuje naše istraživanje su iz Beograda, 5,4 odsto iz Vojvodine, a samo jedan odsto je s juga Srbije – precizirao je Jovanović, navodeći da njemu ne smeta „višak politike, već manjak profesionalizma koji je sve uočljiviji u radu RTS“.

Za Vojkana Ristića, novinara Danasa iz Vranja, problem nisu sadržaji koje TV centrali u Beogradu šalju ovdašnji dopisnici, već njihov plasman u lošim terminima. On je apostrofirao „slučaj“ emisije „Srbija danas“ koja se emituje u potpuno „nevažnom terminu“.

– Zašto bismo mi morali da svakoga dana gledamo „Beogradsku hroniku“ ovde na jugu? Zar tehnološki nije moguće u ovo vreme da se u tom terminu za područje Srbije emituje „Srbija danas“? Jug Srbije se nađe u Dnevniku samo kada su u pitanju neke incidentne situacije sa migrantima, kriminalom ili politikom. Pozorište, bolnica, fudbal sve je to nevažno – ocenio je Ristić, navodeći da ništa ne treba izmišljati jer postoje pravila kao ona iz Velike Britanije i funkcionisanja BBC.

Novinar iz Bujanovca Nikola Lazić, koji radi kao urednik lokalnog portala „Bujanovačke“, naveo je potpunu nevidljivost građana ove multietničke sredine u programima RTS.

– Svaki građanin misli da je njegov problem najvažniji i da o tome treba da se piše. Uprkos profesionalnom izveštavanju ovdašnjih dopisnika, situacija je vrlo loša kada je u pitanju plasman običnih priča iz Bujanovca ili Preševa, koje su usmerene na zanimanje za velike političke teme – rekao je Lazić.

Tribini je prisustvovala i ekipa regionalnog dopisništva RTS, a učesnici u debati iz publike su se složili da je „RTS ogledalo jednog društva i svih njenih građana, a ne jedne grupacije ljudi u bilo kom segmentu života“. U okviru projekta koji je podržao Fond za otvoreno društvo, biće organizovana i debata u Leskovcu, posle Niša, Pirota i Vranja. U obliku preporuke stavovi sa debata biće upućeni Programskom savetu i uredničkom kolegijumu RTS.

” Bruka s fudbalskom reprezentacijom”

Činjenica da RTS nema prava prenosa utakmica nacionalne fudbalske reprezentacije Srbije već da to pravo koriste privatni TV operateri dodatno je pogoršala stav građana juga Srbije o odnosu javnog servisa prema gledaocima u celoj zemlji.

Leave a Comment